"U svim trima slučajevima (tri oblika neuroze - opsesivna,depresivna,melanholija),rekao bih,cilj psihoterapeuta bio bi da neurotičara kojega leči prevede iz kružnog doživljavanja vremena u linearno,jer u kružnom doživljavanju vremena ranijih,prehrišćanskih kultura, vremena ili nije bilo uopšte, ili se doživljavalo kao vraćanje istog, ili je vreme bilo večita sadašnjost, dakle upravo kao što neki naši neurotičari to doživljavaju.Istorijski narodi postali su istorijski onda kada je vreme počelo da se doživljava linearno-evolutivno, sa zamišljenim početkom u vremenu i sigurnim krajem u smrti, opet u vremenu, upravo onako kako evropski istorijski čovek doživljava svoj život. Biti neurotičan,dakle,pokazuje se kao, biti nesavremen, još više, znači biti arhaičan i živeti u nevremenu mita,živeti aistorijski.Neurotičar, jednom rečju, beži od odgovornosti vremena koje traje,koje ispunjava zrelu individuu doživljajem prošlosti,sadašnjosti i budućnosti; on hoće da "odstrani" vreme, čak da uništi vreme,vraćajući ga na mitski prototip neopozive sudbine u kojoj sloboda i lična odgovornost nemaju šta da traže.Ako je ovako mitsko doživljavanje vremena kod starih,tzv.primitivnih naroda nosilo još punoću bića i to u doživljaju zajednice i svega što se u njoj zbivalo, punoću koja je sadržavala kosmički doživljaj svepovezanosti i duboku veru u vodjstvo ljudi od strane viših sila,od pre dve hiljade godina, sa postepenim razvojem ličnosti i slobodom za i od, čovek je dospevao u analitičku fazu rascepljenosti koja je pružila dovoljno prilika za razvoj neuroze.Biti neurotičan ne može danas biti isto kao pre dve hiljade godina; takvog pojma, uostalom, tada nije ni bilo.Biti neurotičan,danas,anahronizam je koji se plaća ne više blaženošću pripadanja Celini,nego patnjom saznanja o svojoj usamljenosti."-(Dr.Jerotić Vladeta: "Psihološko i religiozno biće čoveka","Doživljaj vremena u psihoanalizi i u analitički orijentisanoj psihoterapiji", str.36-37)
I ovom prilikom želim da uvažim "duhovni napor" doktora Jerotića da neke,možda, teže razumljive stvari (kao što je na primer neuroza - naurotičnost) približi i objasni kao i da skrene pažnju na vrlo složena filosofska pitanja o prirodi vremena i, na primer, suštine svesti i njene egzistencije u vremenu i sl.Mislim da je jasno da je kod neurotočara najveći deo problema u zakočenosti emocija,blokiranosti doživljaja(ako mogu tako da se izrazim), pa zato takav čovek jednostavno nema pravi,zdrav osećaj za vreme (a takodje ni za prostor).Njegova duša (posle stresnog dogadjaja - doživljaja) nije više zdrava,celovita,ili da kažem u onom "full" stanju u kojem emocije mogu ispravno da vrše svoje funkcije i umu šalju prave informacije (npr.o vremenu i prostoru).Jerotić takodje pominje jedan lep psihološki momenat (nazovimo ga laički tako) - kosmički doživljaj svepovezanosti.Moja prva asocijacija je (šta mislite?) - Internet.
No comments:
Post a Comment