Hier soir j'ai discute du football avac mon fils,Ivan."Partizan"/Belgrade/, sa equipe, s'est montre capable de la Ligue de champions et mon fils etait tres heareuax pour cela.Je me suis mis a reflechir un peu apres cette converssation.On oublie de tous.J'ai appercu qu'il ne se souvenait pas da sa grande tristesse apres le 'match' de notre equipe nationalle contre la meme d'Aistralie @Mondo 2010.Et quelles sont les consequences.Une nouvelle grande expectation et une nouvelle plus grande desillusion.Trop d'esperance et,en effet,un peu plaisir /selon moi,bien sur/.N'est-ce pas qu'il faudrai faire usage de ses emotion,energie et,a la fin, le temps aux choses les plus certaines.
Apres tous, j'ai panse au livre de Descartes: "Les passions de l'ame".
"Pitanja su svakako veoma stara ("Šta je Ja?" i "Ko sam Ja?"), a danas se smatra da za njihovim poreklom treba tragati u "istočnoj i zapadnoj cicilizaciji" koje su davale odgovore na njih prvo magijskim pa onda religijskim i filosofskim sredstvima, a tek u naše dane psiholozi počinju da se bave njima.Filosofi starog sveta su postavili pitanja: "Gde sam ja?", "Šta je čovek?".To znači da su veoma stara, ali tek u nedavnoj prošlosti je rečeno da su odgovori promašivali cilj,tako da Kasirer uočava "krizu čovekova znanja o sebi".M.Hajdeger govori i "zaboravljenom biću", a Jung nalazi da je savremeni zapadni čovek postao stranac samom sebi.Na istoj strani je i Viktor Frankl koji veli da je uzor prema kome su se ljudi isprva uobličavali bio njihov tvorac, tako da je poistovećivanje s jednim uzorom omogućavalo učvršćivanje zamisli o jedinstvu,međutim novo doba stvorilo je uverenje kod ljudi da su oni tvorci koji su uobličeni prema liku svoje tvorevine - u novije vreme to je mašina".( B.Popović,esej u Zborniku Instituta za pedagoška istaživanja,god.1983.)
U nastavku taksta nailazimo i na sledeći pasus: "Zapadni čovek je svojim opisanim ponašanjem sveo vrednost Jastva na nulu,kaže Jung, iz čega sledi da je omalovažio dušu i sveukupnost.Prema istočnim zamislima iza suprotnosti i u suprotnostima leži prava stvarnost koja obuhvata celinu - Indusi je zovu Atman, a mi možemo reći, piše Jung, da je to kao kada bismo kazali: 'Ja sam taj kroz koga govore dobro i zlo', jedno koje sam Ja govori kroz mene'.To je Atman ili 'nešto što diše kroz mene,dah koji provejava'.Samo, nije reč samo o dahu koji teče kroz mene,nego kroz sve, što znači da nemamo posla sa individualnim Atmanom, nago sa Atmanom Puruša - univerzalnim Atmanom,Pneumom, koja nadahnjuje svakoga. Zbog toga Jung ponavlja: 'Mi na Zapadu koristimo se izrazom Jastvo i stavljamo ga spram "malog Ja", jer Jastvo ne obuhvata samo svesno Ja, nego i ostale delove i uz to Jastvo nije jedino "u meni već u svim bićima" u vidu Atmana ili Tao-a.Jastvo je,dakle, psihička sveukupnost".
