Na tribini III Programa Radio Beograda (decembar 1984.g.) govorili su Radoman Kordić, Vladeta Jerotić, Gvozden Flego ,Žarko Trebješanin i Slavoj Žižek.Tema je bila "Nagon smrti i druga topika",dakle Sigmund Frojd.Posle Radomana Kordića u razgovor se uključio doktor Slavoj Žižek.
"Ja bih samo dodao dve napomene.Prvo,kad govorimo o nagonu smrti, naravno, prva asocijacija je nagon,instinkt,nešto biološko.Zato bi ovde trebalo raščistiti stvari.Mislim da je bitno da čitamo ove Frojdove tekstove,takozvane tekstove druge topike,tekstove preloma dvadesetih godina,iz perspektive tekstova desetih godina,pre svega "Uvodjenje narcizma",onda "Nagoni i sudbina nagona".Jedino ako tako čitamo tekstove dvadesetih godina,možemo da izbegnemo biologističku zamku.Jer,šta nam kaže tekst kakav je "Nagoni i sudbina nagona?".Tamo je eksplicitno kazano da to što Frojd naziva Trieb nije ništa biološko - to je nešto čemu je objekat sasvim indiferentan, nešto što je odredjeno celim sklopom gramatikalnih,označilačkih naddeterminacija,nešto što nema nikakvog biološkog ritma,itd. Znači, nešto što je sasvim neuporedivo sa nečim što bi bilo smisleno nazvati biološki nagon,instinkt.I na osnovu toga treba onda čitati tekstove dvadesetih godina o nagonu smrti i nagonu života.
Druga napomena - veza izmedju nagona smrti i simbolizacije.Kod Lakana stvari su zanimljivo dvoznačne.Iako sad ne govorimo o Lakanu, već o Frojdu, ipak to napominjem da bi se videla ova dvoznačnost koja postoji zapravo već kod Frojda i prenosi se na Lakana.Naime, klasična Lakanova teza je da imamo Lustprinzip, imaginarno područje doživljenog, subjektivne homeostaze, a simbolizacija znači intervenciju nečeg što narušava ovu homeostazu principa zadovoljstva, nekog slepog automatizma s one strane principa zadovoljstva."
No comments:
Post a Comment